Допринос проучавању икона из колекције Галерије Матице Српске у Новом Саду — материјали и технике традиционалних иконописаца до средине XVIII века

Keywords: icons, pigments, painting techniques, Gallery of Matica Srpska Collection. САЖЕТАК: Описи материала и техника иконописаца на примеру колекцще Галерее Матице српске у Новом Саду, настали су као резултат конзерваторских и научних испитиван>а изведених оквиру изложбених и истраживачких про...

Full description

Saved in:
Bibliographic Details
Published inZbornik Matice srpske za likovne umetnosti Vol. 2022; no. 50; pp. 149 - 167
Main Author Crkvenjakov, Daniela D Korolija
Format Journal Article
LanguageSerbian
Published Novi Sad Matica Srpska 2022
Online AccessGet full text

Cover

Loading…
More Information
Summary:Keywords: icons, pigments, painting techniques, Gallery of Matica Srpska Collection. САЖЕТАК: Описи материала и техника иконописаца на примеру колекцще Галерее Матице српске у Новом Саду, настали су као резултат конзерваторских и научних испитиван>а изведених оквиру изложбених и истраживачких про)еката у протеклих осам година. Рад обухвата техничку анализу икона ко)е припада)у периоду од XVI до средине XVIII века, дискусру резултата у контексту времена у ко)ем су иконе настале, посебно разноврсности и доступности сликарских пигмената, и упуЬу)е на сналажен>а сликара да скромнщ'им матери'алима постигну ефекат декоративности и раскоши. За изво^ене закаучака од значаща ]'е и конзерваторска експертиза одабраних примера и детекци'а деградираних сло)ева у реконструкции изворне уметничке технике. Поред припремног цртежа, изведеног мрком или црвеном борм, анализирани су и коришЬени пигменти, као и сликарске технике. Детектовани су оловно бела и црвена, окери и умбра, аурипигмент, вермилион и органска лаковна црвена. Зелени тонови су заступаени зеленом земаом и бакарном зеленом. За плаве су коришЬени азурит, индиго и, од трепе деценре XVIII века, пруско плава као модерни синтетски пигмент тог периода. Поред минералних пигмената, позлата и посребрен>е су присутни у маню] или веЬо] мери, и то као одна полирана позлата и у комбинации са зграфито техником, посебно на иконама ко)е се истичу декоративношЬу. КЖУЧНЕ РЕЧИ: иконе, пигменти, сликарска техника, колекцир Галери'е Матице српске. изведени различитим уметничким техникама, и често начети зубом времена. Проучавалем начина израде икона у контексту времена у коя'ем су изра^ене бави се посебна област науке, за коя'у я'е у употреби неколико назива: техничка исторра уметности, археометрра, конзерваторска наука.1 У далем тексту користиЬемо термин техничка исторра уметности, као ная'погодния'и да укаже на комплементарност лених испитивала и резултата са традиционалном историям уметности. Док традиционална история'а уметности припада полу хуманистичких наука, техничка историЯ'а уметности користи напредне научне методе природних и техничко-технолошких наука, те я'е поле изразите мултидисциплинарности. У испитивалима дела ликовних уметности, анализе материала су ная'чешЬе у цилу студре техника и метода израде предмета, карактеризация'е подлоге, препаратуре, цртежа и коришЬених пигмената кор се могу детектовати инструменталним испитивалима. Проучавалем процеса наста^'ала уметничког дела, техничка исторра уметности дая'е допринос традиционалноя' истории уметности (Yonan 2021). Ослала се на сарадлу више дисциплина и има више фаза у процесу прикуплала података и лиховоя' интерпретациям: одре^ивале адекватне научне методологре испитивала уметничког дела, интерпретацр'у квалитативних и квантитативних резултата примелених анализа, и на кра^'у тумачеле и изво^еле заклучака, у контексту одре^еног културно-исторр'ског периода. Испитивала материала уметничких дела су тимски рад, у коя'ем равноправно учеству(у стручлаци из исторр'ских наука, конзерватори и различите стручлаци за примелене методе испитивала, ная'чешЬе спецр'ализовани према научно) опреми ко)ом располажу. Но, без обзира на софистицираност апарата коя'и може да детектуя'е трагове хемия'ских елемената и я'едилела у материя'алима уметничког дела, изво^еле заклучака я'е критичан моменат у коя'ем су неопходни знале и искуство оних коя'и се баве история'ским темама, као на пример историям уметности, историям стилова, история'ом науке и технология'е, история'ом уметничких техника, исторр'ом конзервация'е, повезуя'уЬи история'ске изворе са прибавленим техничким подацима из инструменталних испитивала. Рад се односи на материале и технике израде икона из колекция'е Галерия'е Матице српске у Новом Саду, и обухвата одабране примере икона из периода од XVI до средине XVIII века, коя'е карактерише везаност за традиция'у и постепени продор барокног начина рада и нових сликарских техника и материала. Иако ограничен и фрагментаран, овая' корпус икона, за коя'е су прикуплени подаци о материя'алима, посебно о коришЬеним пигментима, омогуЬуяе изво^еле одре^ених заклучака у контексту история'ских истраживала сликарских техника. У раду су дати технички подаци о матери'алима и техникама за тринаест икона, насталих од XVI до трепе четвртине XVIII века, из колекци'е Галерее Матице српске. Прикупдагае података jT био део конзерваторских про'еката, приликом рестаураци'а у оквиру редовних конзерваторских активности Галерее или као припрема експоната за тематске изложбе, и протеже се кроз период од осам година. На'знача)ни)а ча)ни)а кампагаа била je реализована кроз припрему изложбе „Зографи. Српске иконе измену традици'е и модерности. Паралеле", приказане у Национално^' галереи Умбри1е у Перу^и 2015. године (Короли1А Црквен.аков 2015: 64-85). Ради упоре^ивагаа са техникама израде икона ко'е нису настале на подруч'у Балкана, додата jT и 'една икона из руске иконописачке радионице, кремадске Палате оруж)'а (Оружейная палата) у Москви, са кра'а XVII века. Анализиране иконе, са основним подацима и фотографиям а и сложене хронолошким редом, дате су у Табели i. Историйки извори за увид у старе сликарске технике и материале су сликарски приручници, белешке и записи сликара, уговори за израду икона и друго. Ме^утим, текстови приручника ко'и су до нас доспели резултат су бро'них преписа, магае или више поузданих превода и интерпретация у низу векова, све до савремених редакция ко'е данас користимо.2 За сликагае икона, 'едан од на'коришДени'их извора су упутства за сликагае описана у Ермини1ама, посебно Дионизи'а из Фурне.3 Иако драгоцене, Ермини'е су тек путоказ истраживачима сликарских техника, 'ер су у реализации, током сликагаа, уметници могли да варира'у рецептуре и користе материале ко'и су им били локално доступни. У уговорима са сликарима икона ретко се прецизира'у тражени матери'али, поготово када jT реч о пигментима.4 Посебну препреку у проучавагау уметничких техника ствара'у неумитни процеси пропадагаа. Они има'у више узрока, од оних ко'и су инхерентни коришДеним матери'алима и техникама, и где можда о неком пигменту више не говори гаегов некадашгаи (очекивани) тон веД продукти деградационих процеса, до наслага или оштеДегаа насталих током живота уметничког дела кроз поправке, чишДегаа, обнове и рестаураци'е. Стога 'е конзерваторска експертиза укручена у анализу свих примера, како би се уочили и на)мади трагови можда веома оштеПених оригиналних уметничких сло)ева. Сва испитивана дела су сликана на дасци. Оцена врсте дрвета и начина припреме даске jV ура^ена само конзерваторском проценом, без посебних научних испитивада. Тако^е, оцена сликарске технике (темпера или уде или дихова комбинаци'а) дата jV на основу изгледа и карактера бо)еног сло)а. Методе техничких испитивада материала обухватиле су сет неинвазивних метода, као и ограничена испитивада на узорцима. Комбиноване су имицинг5 анализе и спектроскопске методе испитивада попут EDXRF (Energy Dispersive X Ray Fluorescence) као и микроскопска испитивада узорака.6 Метода испитивада има све више и све су софистицирани'е. У пракси конзерваторских атедеа у Срб^'и у на;1веПем проценту се проводи овде описани сет анализа, ^ер jV таква аналитичка опрема нар доступни)'а, а резултати брзи и да;1у велики бро) података. Анализе су ра^ене у сарадNoи конзерваторског одедеда Галерее Матице српске и других установа и лаборатори'а: Лаборатори'е за хемирку динамику и перманентно образоваде Института за нуклеарне науке Винча из Београда, компани'е Arsmesurae из Рима, Покра)инског завода за заштиту споменика културе у Новом Саду, Лаборатори'е за испитивагаа материала у културном наслежу Технолошког факултета Универзитета у Новом Саду, Хеми'ско-физичке лаборатори'е Народног музе)а у Београду, и института Biosens из Новог Сада. Упркос савременим техничким могуВностима, не треба занемарити вредност паж^ивог посматрагаа површине под увеВагаем, ко)е искусном конзерваторском оку пружа прве информаци'е о матери'алима, техници израде и оштеВегаима. Утица) деградаци^е материала и разумеваае оштеВених бо^ених сло^ева Многе иконе доспеле су до нас у лошем стагау Проучавагае материала и сликарских техника, као део техничке истори'е уметности, неодво^'иво )'е од проучавагаа истори'е конзерваци'е. Иконе су, као део религиозних ентери'ера и у служби култа, а потом као део музе^'ских колекци'а, пране, поправ^ане, обнав^ане, преправ^ане, чишВене и рестауриране, и све те активности су оставиле трагове ко)'и могу да отежа)'у проучавагае изворне уметничке технике. Недово^но отпорни и стабилни матери'али су у магао)' или веВо)' мери деградирали. Ме^у пигментима карактеристична je неотпорност црвеног пигмента органског порекла на утица) светла и губ^егае обо)ености. ности. Делови прекривени златним и сребрним листиВима, ко)и да)у велики допринос укупном ликовном ефекту и визуелном утиску, тако^е се лако оштеВу(у. Поред тога, зелени пигменти на бази бакра, као и неки плави пигменти, има)у карактеристичне и неповратне процесе промене тона (Van Eikema Hommes 2004). С друге стране, конзерваторске интервенци'е, посебно у фази чишВегаа површине бо)еног сло1а, ту уклагаагаа потамнелих смолних и у^ано-смолних лакова, некада су доводиле до делимичног или потпуног уништавагаа завршних лазура. Ово jA посебно карактеристично за бо)ене лакове наношене преко полираног сребрног или златног листиВа. Деликатни лазури, нанесени на металну фоли)у, неста)али су са сло)ем запр^аног заштитног лака, током редовних одржавагаа религиозних ентери'ера ра или у конзерваторским третманима чишВегаа музе)ских и црквених колекци'а. Ако нису били документовани или реконструисани, могу се данас наВи само у траговима. Проучавагае заосталих матери'алних трагова, значащих за укупни ликовни ефекат, тако^е jV задатак техничке истори'е уметности (Короли1А Црквек.аков 2013: 11-14). За реконструкций првобитне декоративне шеме ко)а jA услед процеса деградаци'е у велико) мери нарушена, заним^иви су примери са одабраних икона Стано)а ПоповиВа (бр.
ISSN:0352-6844
DOI:10.18485/ms_zmslu.2022.50.8